– Elektroterapija je primena električne energije u cilju lečenja. U literaturi se navodi podatak da je još u I veku nove ere Skribonije Largo, lekar na dvoru rimskog cara Klaudija, primenjivao statički elektricitet ribe Torpedo marmorata u lečenju bola. Tokom poslednje četiri decenije, sa naglim razvojem tehnike i elektronike napredovala je u svom razvoju i elektroterapija. U fizikalnoj medicini i rehabilitaciji koristi se širok spektar ovih terapija i one su usmerene na: otklanjanje bola, tretman nervno-mišićnih disfunkcija, unapređenje mobilnosti zglobova, revitalizaciju tkiva, lečenje akutnih i hroničnih edema, poboljšanje perifernog krvotoka, lokalnu infiltraciju lekova, lečenje urinarne i fekalne inkontinencije, relaksaciju mišićnih spazama, rehabilitaciju mišića i mnogih drugih oboljenja nervno-mišićnih tkiva.
Transkutana električna nervna stimulacija – TENS
– TENS je tehnika ublažavanja bola draženjem nervnih završetaka u koži. Deluje izrazito analgetski. Osmišljena je na osnovu teorije kontrole kapije bola.
– Primenjuje se tako što se elektrode stavljaju na mesto bola, na motorne, triger i akupunkturne tačke. U odnosu na mesto bola postoje više opcija postavljanja elektroda: jedna se stavlja iznad a druga ispod, jedna na mesto bola a druga iznad, obe se stavljaju iznad ili ispod mesta bola. Impulsi su pravougli, bifazni ili monofazni, frenkvencije od 2 do 200Hz. Parametri impulsa se podešavaju prema subjektivnoj osetljivosti bolesnika a jačina struje treba da je manja od praga motornog nadražaja(ne smeju izazvati mišićnu kontrakciju). Trajanje procedure iznosi oko 30-40 minuta.
– Indikacije za primenu TENS-a su: postoperativni i porodjajni bol, dismenoreja, bol u vratu i ledjima, miofascijalni bol, fibromijalgija, artritis i artroza, postraumatski bol, neuralgija i neuritis.
– Kontraindikacije za primenu TENS-a su: srčani pejsmejker, trudnoća, primena na prednjoj strani vrata zbog opasnosti od nadražaja karotidnog sinusa, vagusa i frenikusa, primena u predelu gravidnog uterusa kao i u predelu toraksa kod srčanih bolesnika i u predelu glave kod bolesnikasa epilepsijom i skorašnjim cerebrovaskularnim insultom.
Interferentne struje – IFS
– Klasična interferentna struja primenjuje se pomoću dva para elektroda, koje se stavljaju tako da se na bolnom mestu ukrste dve struje. U protivnom neće doći do interferencije. IFS deluje nadražajno istovremeno u predelu anode i katode tzv. apolarni princip draženja.
– Intezitet se bira prema subjektivnom osećaju bolesnika i iznosi do 50mA. Procedura traje 10 do 15, najviše 20 minuta. Pacijent pri primeni konstantne frenkvencije treba da oseća mravinjanje i trnjenje ispod elektroda a pri primeni ritmičke frenkvencije treba da oseća vibracije. Struja konstantne frenkvencije od 100Hz ima izraženo analgetičko i simpakolitičko dejstvo i koristi se kao uvod u lečenju interferentnim strujama. Struja ritmičke frenkvencije od 1 do 100Hz ima izraženo trofičko dejstvo, kombinovano sa inhibitornim, analgetskim efektom. Ona izaziva resorpciju patoloških produkata i otoka, aktivira ćelijske funkcije, poboljšava metaboličke procese. Struja ritmičke frenkvencije od 1 do 10Hz deluje nadražajno na živce i mišiće, izazivajući mišićne kontrakcije.
– IFS se koristi za ublažavanje bola, otoka i inflamacije kod muskuloskeletnih povreda, artritisa i artroza, tendinitisa, entezitisa, burzitisa, cervikalnog i lumbalnog sindroma, miofascijalnog sindroma i fibromijalgije, endarteritisa, Rejnove bolesti, periartritisa ramena i kuka, ankilozirajućeg spondilitisa, Sudekove bolesti, za stimulaciju mišića sa očuvanom inervacijom.
– Kontraindikacije IFSa su tromboflebitis i flebotromboza, maligni tumori, žarišta infekcije, krvarenje,teži poremećaji srčanog ritma, srčani pejsmejker, menstruacija i trudnoća, primena na prednjoj strani vrata zbog opasnosti od nadražaja sinusa karotikusa, vagusa i frenikusa.
– Metalni implantanti ne predstavljaju kontraidikaciju jer je u pitanju neizmenična struja a kod endoproteza se preporučuje niži intezitet zbog opasnosti od luksacije.
Dijadinamične struje – DDS
– DDS ublažava bol i izaziva hiperemiju, poboljšava trofiku tkiva i pospešuje resorpciju otoka. Bol najizraženije ublažava oblik LP, a najizraženije trofičko i resorptivno dejstvo ima oblik CP. RS oblik deluje stimulativno na mišiće. DF modulacija smanjuje kožni otpor, pa se koristi kao uvod u terapiju dijadinamičnom strujom, takođe smanjuje povišeni tonus simpatikusa. Osnovni oblici i modulacije treba da se primenjuju kratko vreme, da ne bi došlo do adaptacije tkiva: DF 1 min, CP 3 min, LP 3 min. Ako se tokom terapije menja polaritet elektroda, trajanje treba da je dvostruko duže.
– Indikacije za primenu dijadinamičnih struja su: postraumatska bolna stanja, tendinitis, entezitis, burzitis, epikondilitis, artroze i artritis, bol u vratu i leđima, miofascijalni bolni sindrom, kompleksni regionalni bolni sindrom, neuralgija, neuritis, Rejnova bolest, Sudekova bolest.
– DDS se ne sme primenjivati kod osoba sa metalnim implantantima, malignim tumorima, kod žarišta infekcije i krvarenja, tromboflebitisa i kod izražene flebotromboze, menstruacije, trudnoće i kod ljudi sa srčanim pejsmejkerom.
Električna stimulacija mišića – ES
– ES mišića sa normalnom perifernom inervacijom karakteriše se time što nadražaj, tj akcioni potencijal nastaje najpre u nervnim vlaknima ili njihovim intramuskularnim ograncima, a potom se preko nervno-mišićne spojnice prenosi na mišićna vlakna, koja se onda kontrahuju bez obzira na to da li se draže nervi ili mišići.
-ES mišića sa očuvanom inervacijom primenjuje se za jačanje mišića kod sportista radi povećanja sportskih performansi, kao i kod jačanja mišića nakon preloma kosti, zatim kod operacije ligamenata i meniskusa kolena, artroplastike kuka i kolena, za sprečavanje atrofije mišića usled inaktivnosti, za reedukaciju mišića pri pojavi refleksne inhibicije mišića usled izliva i bola u zglobu nakon povrede i operacije, za održavanje i uspostavljanje obima pokreta u zglobovima, za smanjenje spasticiteta, u terapiji stres i urgentne inkontinencije urina.
– Funkcionalna električna stimulacija (FES) jeste ES mišića sa očuvanom perifernom inervacijom, koja se najčešće primenjuje nakon cerebrovaskularnog insulta i pojave hemiplegije radi poboljšanja funkcije noge pri hodu i šake pri hvatanju predmeta i za sprečavanje subluksacije ramena.
– ES denervisanih mišića se primenjuje sa ciljem da spreči ili uspori razvoj atrofije dok ne dodje do reinervacije denervisanih mišića. U denervisanim mišićnim vlaknima nastaje atrofija, koja prva tri do četiri meseca napreduje veoma brzo, a zatim se ustaljuje. Ako posle odredjenog vremena ne dodje do
inervacije, denervisana mišićna vlakna će biti zamenjena vezivnim i masnim tkivom. Osnovna karakteristika ES denervisanih mišića jeste u tome što nadražaj, tj akcioni potencijal nastaje direktno u mišiću jer su nervna vlakna oštećena(degenerisana), a pošto je nadražljivost mišića znatno manja nego
kod nerava, stimulacioni protokol se razlikuje od protokola za stimulaciju mišića sa očuvanom inervacijom.
Galvanska struja- G
– Galvanska struja je jednosmerna konstantna struja. Izaziva vazodilataciju i povećava protok krvi. Vazodilatacija je izraženija u predelu katode i duže traje. Ublažava bol tako što odstranjuje algogene supstance iz žarišta bola povećanim protokom krvi.
– Primenjuje se pomoću elektroda od silikonske gume impregnisanih ugljenikom. Između elektrode i kože se mora postaviti viskozni sunđer ili osmostruko savijena gaza , natopljeni vodom i isceđeni, kako bi se u njima zadržali sekundarni produkti elektrolize, hlorovodonična kiselina na anodi i natrijum- hidroksid na katodi, i sprečio njihov kontakt sa kožom jer su to kaustične materije koje izazivaju nekrozu tkiva. Elektrode se fiksiraju pomoću gumene ili samolepljive trake, kaiševa ili vrećica sa peskom.
– Objektivni parameter za doziranje je gustina struje, izražava se u miliamperima po kvadrantnom centimetru(mA/cm2). Doza iznosi od 0,01 do 0,3 mA/cm2. Važniji je subjektivni osećaj bolesnika, koji ispod elektroda treba da oseća mravinjanje i trnjenje, a ne sme da oseća pečenje i bol, koji predskazuju opasnost od opekotina.
– Indikacije za primenu galvanske struje: neuralgije, neuritis, periferne pareze i paralyze, endarteritis obliterans, Rejnova bolest, mijalgije, periartritis, burzitis, tendinitis, entezopatije, artroze, artritis, sindrom lezije intervertebralnog diskusa, postraumatski edemi i hematoma, distorzije i distenzije algodistrofije, adneksitis, parametritis.
– Lokalne kontraindikacije su oštećenja kože, mladeži, maligni tumori, srčani pejsmejker, metalni implantanti, gnojni procesi, krvarenje, menstruacija, trudnoća, primena u delu sinusa karotikusa. Opšte kontraindikacije su febrilna stanja, zarazne bolesti, insuficijencija srca, pluća, bubrega i jetre.
Elektroforeza- EF
– Elektroforeza je postupak unošenja lekova kroz kožu posredstvom galvanske struje. Prednost ovakvog načina unošenja leka u odnosu na oralni način jeste u tome što se izbegava želudačna nepodnošljivost, što je od značaja, npr za nesteroidne antiinflamatorne lekove, a prednost u odnosu na unošenje putem inekcija jeste u tome što je unošenje elektroforezom bezbolno. Lekovi uneti ovim načinom deluju produženo jer se u koži stvara depo, a postoji mogućnost lokalnog delovanja ako je patološki supstrat u koži ili drugim površinskim tkivima.
– Tehnika izvođenja elektroforeze je ista kao i kod galvanizacije, s tom razlikom što se mora voditi računa o naelektrisanju dejstvene komponente leka i polaritetu elektroda. Sa anode se unose novokain i lidokain koji ublažavaju bol, hidrokortizon deluje antiinflamatorno, hijaluronidaza smanjuje otok, tiomukaza sprečava fibrozu otoka, gentamicin antibiotik širokog spektra. Sa katode se unose jod koji deluje sklerolitički i analgetski, ketoprofen(fastum gel), diklofenak, naproksen deluju antinflamatorno, kao i deksametazon.
– Doza zavisi od primenjene jačine struje, izražene u miliamperima(mA), i trajanja procedure izražene u minutima(min), i jednaka je proizvodu jačine struje i trajanja procedure(mA*min). Uobičajena doza za većinu lekova je 80 mA*min. Najpre se vidi koju jačinu struje pacijent podnosi, što zavisi od individualne podnošljivosti i veličine elektrode, a zatim se odredi trajanje procedure. Npr, ako pacijent podnosi struju jačine 5mA, terapija treba da traje 20min. Koncentracija leka obično iznosi 1 do 5%. Veća koncetracija nije potrebna, jer se pretpostavlja da se u tom slučaju pore u koži mogu zatvoriti.
